Struganik
субота, 09 април 2011 21:10
Last Updated on четвртак, 14 децембар 2017 10:58
Struganik (7km) - Rodna kuća vojvode Živojina Mišića (1855-1921)
Godine 1977. stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca završili su rekonstrukciju rodne kuće vojvode Živojina Mišića. Kući u kojoj je proveo detinjstvo vraćen je prvobitni izgled i obezbeđena trajnost.
ŽIVOJIN MISIĆ, (19. 01. 1855. - 20. 01. 1921.) je najslavniji srpski vojvoda i najtalentovaniji vojskovodja srpske vojske. Učestvovao je u svim ratovima koje je Srbija vodila u periodu od 1876. do 1918. godine.
U Austrougarskoj je završio streljačku školu, nakon čega je na Vojnoj akademiji predavao strategiju. Pred balkanske ratove bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande generala Radomira Putnika, sa kojim je razradio plan operacije protiv Turske i plan za odbranu zemlje od austrougarske agresije. Živojin Misić je, uz Radomira Putnika, Stepu Stepanovića i Petra Bojovića, tvorac srpske vojne doktrine. Za pobedu u kumanovskoj bici unapredjen je u čin generala.
Pred Prvi svetski rat, u odsustvu vojvode Putnika zbog lečenja, zajedno sa generalom Stepom Stepanovićem, realizovao je planove o pokretu srpskih trupa, izradjene sa vojvodom Putnikom. To je dovelo do velikih pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari. U bici na Kolubari pobedio je austrougarsku vojsku i izvojevao najveću pobedu srpske vojske u istoriji. Za tu pobedu dobio je, kao treći po redu, najviši čin u srpskoj vojsci, čin vojvode.
Vojvoda Misic je posle zavrsenog rata 1918. godine postavljen za nacelnika generalstaba. Pred kraj života lečio se u Francuskoj koja mu je pružila gostoprimstvo dostojno velikana.
Pogledajte foto galeriju Struganik
Kuća vojvode Živojina Mišića je danas memorijalni kompleks čija se postavka sastoji iz dva dela, istorijskog i etnološkog. U okviru muzeja je tematska postavka koja prikazuje Živojina Mišića tokom istorijskih zbivanja krajem XIX i početkom XX veka, sa akcentom na one događaje u kojima je vojvoda odigrao značajnu ulogu i zbog čega se njegovo delo proučava na vojnim akademijama u svetu.
U kući vojvode Mišića hronološki su prikazani njegovo poreklo, detinjstvo i školovanje, istorijat porodice Mišić, njegova vojna karijera u balkanskim ratovima za nezavisnost, Prvi svetski rat - sa posebnim osvrtom na Kolubarsku bitku - zatim njegova bolest, poslednji dani i najzad priznanje i doprinos vojnoj nauci.
ŽIVOJIN MISIĆ, (19. 01. 1855. - 20. 01. 1921.) je najslavniji srpski vojvoda i najtalentovaniji vojskovodja srpske vojske. Učestvovao je u svim ratovima koje je Srbija vodila u periodu od 1876. do 1918. godine.
U Austrougarskoj je završio streljačku školu, nakon čega je na Vojnoj akademiji predavao strategiju. Pred balkanske ratove bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande generala Radomira Putnika, sa kojim je razradio plan operacije protiv Turske i plan za odbranu zemlje od austrougarske agresije. Živojin Misić je, uz Radomira Putnika, Stepu Stepanovića i Petra Bojovića, tvorac srpske vojne doktrine. Za pobedu u kumanovskoj bici unapredjen je u čin generala.
Pred Prvi svetski rat, u odsustvu vojvode Putnika zbog lečenja, zajedno sa generalom Stepom Stepanovićem, realizovao je planove o pokretu srpskih trupa, izradjene sa vojvodom Putnikom. To je dovelo do velikih pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari. U bici na Kolubari pobedio je austrougarsku vojsku i izvojevao najveću pobedu srpske vojske u istoriji. Za tu pobedu dobio je, kao treći po redu, najviši čin u srpskoj vojsci, čin vojvode.
Vojvoda Misic je posle zavrsenog rata 1918. godine postavljen za nacelnika generalstaba. Pred kraj života lečio se u Francuskoj koja mu je pružila gostoprimstvo dostojno velikana.
Umro je 20.01.1921. godine u Beogradu. Zivojin Misic bio je i istaknuti vojni pisac. Radove je objavljivao najcesce u "Ratniku" i "Srpskoj vojsci" (koju je sam pokrenuo i uredjivao od 1908. do 1912. godine).
Struganik je poznat još i po majdanima iz kojih se vadi pločasti kredni prirodni kamen izuzetne otpornosti i čvrstine, njime se oblažu i zidaju fasade, unutrašni zidovi, kamini, česme, fontane, staze i trgovi, a i jedan deo Bečke opera je obložen prirodnim struganičkim kamenom.
Pogledajte foto galeriju Struganik